Digestivni enzimi postali su veoma popularni poslednjih godina. Često se reklamiraju kao rešenje za nadutost, gasove, težinu u stomaku i probleme sa varenjem nakon obroka.

Međutim, mnogi se pitaju da li su digestivni enzimi zaista potrebni svima ili se koriste samo u određenim situacijama.

Istina je da zdravo telo prirodno proizvodi enzime potrebne za razgradnju hrane. Kod većine ljudi dodatna suplementacija nije neophodna, dok kod pojedinih stanja može biti od velike koristi.

Digestivni enzimi su supstance koje pomažu organizmu da razgradi hranu na manje delove kako bi se hranljive materije mogle apsorbovati.

Najvažniji digestivni enzimi su:

• amilaza – razgrađuje ugljene hidrate
• proteaza – razgrađuje proteine
• lipaza – razgrađuje masti
• laktaza – razgrađuje mlečni šećer (laktozu)

Većinu enzima proizvode pankreas, želudac i tanko crevo.

Kod određenih osoba suplementacija digestivnim enzimima može ublažiti simptome i poboljšati kvalitet života.

Najčešće situacije uključuju:

Osobe koje nemaju dovoljno enzima laktaze često imaju:

• nadutost
• gasove
• grčeve
• dijareju nakon konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda

U ovim slučajevima preparati sa laktazom mogu biti korisni.

Kod određenih bolesti pankreas ne proizvodi dovoljno enzima.

To se može javiti kod:

• hroničnog pankreatitisa
• cistične fibroze
• nakon operacija pankreasa
• nekih gastrointestinalnih bolesti

U tim situacijama enzimska terapija predstavlja standardni deo lečenja.

Neki ljudi prijavljuju poboljšanje simptoma kao što su:

• osećaj težine nakon obroka
• nadutost
• nelagodnost posle obilnih obroka

Međutim, efekti mogu značajno varirati od osobe do osobe.

Kod većine zdravih osoba digestivni sistem proizvodi dovoljne količine enzima.

Povremena nadutost ili nelagodnost nakon jela često su posledica:

• preobilnih obroka
• brzog jedenja
• gaziranih pića
• stresa

određenih namirnica

U takvim situacijama promena navika često daje bolje rezultate od suplementacije.

Osobe sa sindromom iritabilnog kolona često traže pomoć u digestivnim enzimima.

Ipak, IBS je kompleksno stanje i ne postoji univerzalno rešenje.

Kod nekih osoba najveću korist mogu doneti:

• prilagođena ishrana
• vođenje dnevnika simptoma
• određeni probiotici
• rastvorljiva vlakna poput psilijuma

Digestivni enzimi mogu pomoći pojedincima, ali nisu standardna terapija za sve osobe sa IBS-om.

Ne.

Digestivni enzimi ne mogu nadoknaditi:

• neuravnoteženu ishranu
• nedovoljan unos vlakana
• nedostatak fizičke aktivnosti
• prejedanje

Najbolji rezultati postižu se kada se koriste kao dopuna zdravim navikama, a ne kao zamena za njih.

Kod većine osoba digestivni enzimi se dobro podnose.

Moguće neželjene reakcije uključuju:

• nelagodnost u stomaku
• mučninu
• dijareju
• alergijske reakcije kod osetljivih osoba

Pre dugotrajne upotrebe ili kod postojećih zdravstvenih problema preporučuje se savetovanje sa lekarom ili farmaceutom.

Digestivni enzimi nisu neophodni svima. Kod zdravih osoba organizam uglavnom proizvodi dovoljne količine enzima za normalno varenje hrane.

Njihova primena može imati smisla kod određenih stanja, kao što su intolerancija na laktozu ili smanjena funkcija pankreasa, dok kod svakodnevnih digestivnih tegoba često veći značaj imaju ishrana, životne navike i individualni pristup.

Ne nužno. Većini zdravih osoba nisu potrebni za svakodnevnu upotrebu.

Mogu pomoći u određenim slučajevima, ali nadutost može imati različite uzroke, pa je važno utvrditi razlog tegoba.

Ne. Digestivni enzimi razgrađuju hranu, dok probiotici predstavljaju korisne mikroorganizme koji podržavaju crevnu mikrobiotu.

Preparati koji sadrže enzim laktazu mogu pomoći osobama koje imaju intoleranciju na laktozu.

Ne. Oni ne mogu nadoknaditi loše prehrambene navike niti zameniti uravnoteženu ishranu.

1. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases – Digestive Enzymes.
2. American Gastroenterological Association – Exocrine Pancreatic Insufficiency Clinical Guidance.
3. National Health Service – Lactose Intolerance.
4. Mayo Clinic – Digestive Enzymes Overview.

Napomena: Sadržaj je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili individualni medicinski savet. Informacije ne treba koristiti za samostalno započinjanje, menjanje ili prekidanje terapije bez konsultacije sa zdravstvenim radnikom.