Kada dobijemo antibiotik, njegov zadatak je da uništi ili spreči razmnožavanje bakterija koje izazivaju infekciju.

Međutim, antibiotici često deluju i na deo korisnih bakterija koje čine crevnu mikrobiotu. Zbog toga se kod nekih osoba tokom ili nakon terapije mogu javiti različite digestivne tegobe.

To ne znači da antibiotike treba izbegavati kada su zaista potrebni. Naprotiv – pravilno propisana antibiotska terapija često je neophodna i može biti od presudnog značaja za izlečenje bakterijskih infekcija.

Crevnu mikrobiotu čine milijarde mikroorganizama koji prirodno nastanjuju digestivni trakt.

Oni imaju važnu ulogu u:

• varenju hrane,
• sintezi pojedinih vitamina,
• održavanju crevne barijere,
• razvoju i regulaciji imunskog sistema,
• zaštiti od štetnih mikroorganizama.

Kod zdrave osobe postoji ravnoteža između različitih vrsta bakterija, što doprinosi normalnom funkcionisanju organizma.

Antibiotici mogu privremeno promeniti sastav i raznovrsnost crevne mikrobiote.

Na obim ovih promena mogu uticati:

• vrsta antibiotika,
• dužina terapije,
• uzrast,
• prethodno stanje mikrobiote,
• druge bolesti i lekovi.

Kod nekih osoba mikrobiota se oporavi relativno brzo, dok kod drugih promene mogu trajati duže.

Najčešće tegobe povezane sa primenom antibiotika uključuju:

• dijareju,
• nadimanje,
• gasove,
• nelagodnost u stomaku,
• ređu ili češću stolicu.

Ove tegobe uglavnom su blage i prolazne, ali ponekad mogu zahtevati dodatnu procenu lekara.

Antibiotski povezana dijareja predstavlja pojavu proliva tokom ili nakon primene antibiotika.

Kod većine osoba simptomi su blagi i prolazni.

Međutim, u pojedinim slučajevima može doći do prekomernog razmnožavanja bakterije Clostridioides difficile, koja može izazvati ozbiljniju infekciju debelog creva.

Rizik je veći kod:

• starijih osoba,
• hospitalizovanih pacijenata,
• osoba koje često koriste antibiotike,
• osoba sa oslabljenim imunitetom.

Ukoliko se jave učestale vodene stolice, visoka temperatura, jaka bol u stomaku ili krv u stolici, potrebno je odmah potražiti lekarsku pomoć.

Ako vas zanima uloga probiotika i kada njihova primena može imati smisla, pročitajte i „Probiotici – kako izabrati pravi preparat?“

Ne.

Neki antibiotici imaju širi spektar delovanja i mogu izazvati izraženije promene u sastavu crevne mikrobiote, dok drugi imaju uži spektar i manje utiču na korisne bakterije.

Izbor antibiotika zavisi od vrste infekcije i procene lekara, pa terapiju nikada ne treba menjati ili prekidati na svoju ruku.

Određeni probiotici mogu smanjiti rizik od antibiotski povezane dijareje kod pojedinih pacijenata.

Najviše dokaza postoji za određene sojeve, kao što su:

Saccharomyces boulardii,
Lacticaseibacillus rhamnosus GG (ranije Lactobacillus rhamnosus GG).

Važno je naglasiti da nisu svi probiotici isti i da efekti zavise od konkretnog soja, doze i kliničkih dokaza.

Ukoliko lekar ili farmaceut preporuče probiotik, najčešće se savetuje da se uzima sa vremenskim razmakom u odnosu na antibiotik.

Na taj način smanjuje se mogućnost da antibiotik umanji dejstvo probiotskih bakterija.

Tačan razmak zavisi od vrste antibiotika i probiotika, pa je važno pridržavati se uputstva proizvođača ili saveta zdravstvenog radnika.

Pored pravilne primene antibiotika, korisno je:

• hraniti se raznovrsno,
• unositi dovoljno vlakana kada zdravstveno stanje to dozvoljava,
• održavati adekvatan unos tečnosti,
• izbegavati nepotrebnu upotrebu antibiotika,
• koristiti antibiotike isključivo prema preporuci lekara.

Oporavak mikrobiote je individualan i može trajati od nekoliko nedelja do više meseci.

Pacijenti često:

• prekidaju terapiju čim se osećaju bolje,
• uzimaju antibiotike bez lekarskog saveta,
• koriste antibiotike kod virusnih infekcija,
• smatraju da su svi probiotici isti,
• očekuju da probiotik potpuno spreči sve neželjene efekte antibiotika.

Jedno od najčešćih pitanja koje dobijam u apoteci jeste:

„Da li moram da pijem probiotik uz antibiotik?“

Odgovor nije isti za svakog pacijenta.

Kod osoba koje imaju povećan rizik od antibiotski povezane dijareje ili su ranije imale tegobe tokom antibiotske terapije, lekar ili farmaceut može preporučiti određeni probiotik sa dokazanim dejstvom.

Najvažnije je da antibiotik koristite odgovorno, u propisanoj dozi i onoliko dugo koliko je preporučeno.

Ne. Antibiotici menjaju sastav mikrobiote, ali ne uništavaju sve bakterije. Obim promena zavisi od vrste antibiotika i individualnih karakteristika osobe.

Ne obavezno. O tome odlučuje lekar ili farmaceut u zavisnosti od vrste antibiotika, zdravstvenog stanja i rizika od neželjenih efekata.

Oporavak mikrobiote je individualan i može se razlikovati u zavisnosti od vrste antibiotika, trajanja terapije i drugih individualnih faktora.

Ne. Antibiotici deluju isključivo na bakterije i nisu efikasni u lečenju virusnih infekcija poput većine prehlada i gripa.

Antibiotici mogu privremeno promeniti sastav i raznovrsnost crevne mikrobiote, ali su kada su pravilno propisani važan deo lečenja bakterijskih infekcija.

Najvažnije je da se antibiotici koriste odgovorno i prema preporuci lekara. Probiotici mogu imati ulogu u određenim situacijama, ali njihov efekat zavisi od konkretnog soja i razloga primene, pa nisu svi probiotski preparati međusobno isti.

1. Floch MH, et al. Recommendations for Probiotic Use – 2023 Update. Journal of Clinical Gastroenterology.
2. Szajewska H, et al. Use of Probiotics for the Management of Acute Gastroenteritis and Antibiotic-Associated Diarrhea in Children. Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition. 2023.
3. McFarland LV. Antibiotic-associated diarrhea: epidemiology, trends and treatment. Future Microbiology. 2008.
4. Goldenberg JZ, et al. Probiotics for the prevention of Clostridioides difficile-associated diarrhea in adults and children. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2017.
5. World Gastroenterology Organisation (WGO). Global Guidelines: Probiotics and Prebiotics. Latest update.
6. World Health Organization (WHO). Antimicrobial resistance – Fact Sheets.
7. European Society for Paediatric Gastroenterology, Hepatology and Nutrition (ESPGHAN). Guidelines on the Use of Probiotics in Children.
8. National Institutes of Health (NIH). Human Microbiome Research – National Human Genome Research Institute.
9. National Institutes of Health, Office of Dietary Supplements. Probiotics – Health Professional Fact Sheet.
10. Hill C, et al. Expert consensus document: The International Scientific Association for Probiotics and Prebiotics (ISAPP) consensus statement on the scope and appropriate use of the term probiotic. Nature Reviews Gastroenterology & Hepatology. 2014.

Sadržaj je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili individualni medicinski savet. Za sva pitanja u vezi sa izborom preparata ili primenom terapije obratite se lekaru ili farmaceutu.