Farmaceutski vodič za roditelje: kako pravilno koristiti lekove kod dece, izbeći greške u doziranju i prepoznati kada je potreban savet lekara

Kada se dete razboli, roditelji najčešće žele samo jedno – da mu što pre bude bolje.

Tada se lako dogodi da se lek daje „po sećanju“, da se doza proceni odokativno ili da se kombinuje više preparata koji zapravo sadrže isti aktivni sastojak.

Kod dece takve greške nisu bezazlene.

Doziranje lekova kod dece često zavisi od telesne mase, uzrasta, koncentracije konkretnog preparata i zdravstvenog stanja deteta. Zbog toga isti lek ne mora biti odgovarajući za svako dete, čak i kada imaju slične simptome.

U nastavku izdvajam 7 grešaka koje roditelji najčešće prave i kako ih izbeći.

Jedna od najčešćih grešaka jeste procenjivanje doze prema tome koliko je dete „veliko“ ili prema tome koliko je leka dobilo prošli put.

Kod dece se doza mnogih lekova određuje prema telesnoj masi, uzrastu i konkretnom preparatu.

Dodatni problem predstavlja činjenica da dva sirupa sa istim aktivnim sastojkom mogu imati različitu koncentraciju.

Zato nije dovoljno reći:

„Dajem mu jednu kašičicu.“

Važno je znati:

• koji lek dete dobija,
• koji aktivni sastojak sadrži,
• koja je koncentracija,
• koliko dete ima kilograma,
• koja doza je navedena za taj konkretan preparat.

Američka akademija za pedijatriju preporučuje da se doziranje kod dece zasniva prvenstveno na telesnoj masi i da se uvek proveri uputstvo za konkretan lek.

Savet farmaceuta: Ako niste sigurni koliko mililitara treba dati detetu, nemojte nagađati. Ponesite preparat u apoteku i pokažite farmaceutu šta koristite.

„Jedna kašičica“ zvuči jednostavno, ali kuhinjske kašičice nisu standardizovane merne naprave.

Za tečne lekove treba koristiti oralni špric, dozirnu kašičicu ili drugi merni uređaj koji je predviđen uz konkretan lek.

Oralni špric je posebno koristan kod male dece jer omogućava preciznije merenje manjih količina.

FDA i Američka akademija za pedijatriju savetuju korišćenje odgovarajućeg dozirnog uređaja umesto kuhinjskih kašičica.

Važno: Ako ste izgubili dozirni špric ili mericu, nemojte dozu određivati običnom kašičicom. Pitajte farmaceuta za odgovarajući način merenja.

Ovo je posebno česta greška tokom prehlade i gripa.

Roditelj može detetu dati:

• lek za temperaturu,
• sirup za kašalj,
• preparat za prehladu,
• lek protiv bola,

a da ne proveri da li dva proizvoda sadrže isti aktivni sastojak.

Na primer, preparat za prehladu može već sadržati paracetamol. Ako se uz njega dodatno da drugi lek sa paracetamolom, dete može dobiti veću ukupnu količinu nego što je predviđeno. FDA upravo upozorava na rizik od slučajnog predoziranja kada se istovremeno koriste različiti proizvodi koji sadrže isti lek.

Zato ne gledajte samo naziv proizvoda.

Uvek proverite aktivne sastojke.

Ako niste sigurni, pitajte farmaceuta da proveri celu kombinaciju preparata koje dete koristi.

Lek koji je bezbedan za odraslu osobu nije automatski bezbedan za dete.

Kod nekih lekova razlika nije samo u dozi već i u:

• koncentraciji,
• farmaceutskom obliku,
• pomoćnim supstancama,
• odobrenom uzrastu,
• načinu primene.

FDA izričito savetuje da se deci ne daju lekovi koji su namenjeni odraslima jer takvi preparati mogu dovesti do predoziranja kod deteta.

Poseban oprez potreban je kod lekova koji postoje u različitim jačinama i formulacijama.

Ne prepravljajte dozu „odraslog“ leka sami.

Ako određeni lek nije namenjen uzrastu vašeg deteta, pitajte lekara ili farmaceuta da li postoji odgovarajući pedijatrijski preparat.

Na pakovanju može pisati da je lek namenjen deci, ali to ne znači da je svaka jačina ili farmaceutski oblik odgovarajući za svako dete.

Kod pojedinih lekova postoje različita ograničenja u odnosu na uzrast ili telesnu masu.

Na primer, ibuprofen se ne preporučuje deci mlađoj od 6 meseci bez preporuke lekara, dok se za druge lekove primenjuju drugačija starosna ograničenja.

Kod lekova protiv kašlja i prehlade potreban je poseban oprez. AAP i NHS navode ograničenja za primenu ovih preparata kod male dece, dok FDA upozorava na rizik od neželjenih efekata i predoziranja kod nepravilne upotrebe.

Zato nije dovoljno pitati:

„Da li je ovo lek za decu?“

Bolje pitanje je:

„Da li je ovaj konkretan preparat odgovarajući za moje dete i kako se pravilno primenjuje?“

„Ostalo nam je od prošlog puta, pa da ne kupujemo ponovo.“

Ovo je posebno rizično kod lekova koji zahtevaju tačnu procenu razloga za primenu.

Dete sada može imati drugačiju bolest, drugačiju telesnu masu ili simptome koji uopšte ne zahtevaju isti lek.

Posebno ne treba samoinicijativno koristiti preostale antibiotike iz prethodne terapije.

Antibiotik koji je propisan za jednu infekciju nije univerzalni lek za sledeću temperaturu, kašalj ili bol u grlu.

Takođe, lek koji je ranije bio odgovarajući ne mora biti odgovarajući danas.

Lekove treba koristiti za odgovarajuću indikaciju, u odgovarajućoj dozi i na način koji je predviđen za konkretno dete.

WHO bezbednu primenu lekova kod dece povezuje upravo sa odgovarajućom indikacijom, dozom, formulacijom i uzrastom.

Pravilna primena leka ne završava se određivanjem doze.

Neki lekovi zahtevaju posebne uslove čuvanja, a nakon otvaranja može važiti drugačiji rok upotrebe od onog koji je naveden za neotvoreno pakovanje.

Zato je važno pročitati:

• rok upotrebe,
• uslove čuvanja,
• koliko dugo preparat može da se koristi nakon otvaranja,
• da li je potrebno promućkati suspenziju pre primene,
• da li preparat treba čuvati van domašaja dece.

Za konkretan lek uvek treba pratiti uputstvo za lek i odobrene informacije za taj preparat. ALIMS navodi da su Uputstvo za lek i Sažetak karakteristika leka osnovni regulatorni izvori za informacije o pravilnoj primeni, doziranju, kontraindikacijama, interakcijama i neželjenim reakcijama.

I naravno:

Lekove treba čuvati van domašaja dece.

Kod male dece roditelji često žele da „pokriju sve simptome“ jednim preparatom.

Međutim, kombinovani preparati mogu sadržati više aktivnih sastojaka, a korist i bezbednost zavise od uzrasta deteta i konkretnog proizvoda.

NHS navodi da deca mlađa od 6 godina ne treba da dobijaju OTC preparate za kašalj i prehladu, uključujući dekongestive, osim ako ih savetuje lekar ili farmaceut. FDA navodi da su preparati za kašalj i prehladu kod dece posebno problematični kada se daju u većoj dozi, prečesto ili zajedno sa drugim proizvodom koji sadrži isti aktivni sastojak.

Zato kod deteta ne važi pravilo:

„Što više simptoma pokriva, to je bolji preparat.“

Često je upravo suprotno — jednostavniji pristup sa jednim jasno definisanim ciljem može biti bezbedniji.

Paracetamol i ibuprofen mogu se koristiti za ublažavanje bola i temperature kod dece kada su odgovarajući za konkretno dete.

Ali ne treba ih davati automatski samo zato što dete ima temperaturu.

Ako je dete dobro raspoloženo, pije tečnost i nema bol ili izraženu nelagodnost, sama povišena temperatura nije jedini razlog zbog kojeg mora dobiti lek.

Kod primene je najvažnije:

• proveriti uzrast i telesnu masu,
• proveriti koncentraciju preparata,
• koristiti odgovarajuću mericu ili oralni špric,
• poštovati preporučeni razmak između doza,
• ne prekoračiti maksimalnu dnevnu količinu,
• proveriti da li drugi lek koji dete uzima već sadrži isti aktivni sastojak.

Za paracetamol i ibuprofen postoje konkretna ograničenja i upozorenja koja zavise od uzrasta, telesne mase i zdravstvenog stanja deteta.

Ne treba praviti sopstvenu šemu smenjivanja lekova bez jasnog razloga i saveta zdravstvenog radnika. NHS posebno savetuje da se paracetamol i ibuprofen ne daju istovremeno, a naizmenična primena treba da bude prema savetu zdravstvenog radnika.

Ako niste sigurni kada izabrati paracetamol, a kada ibuprofen (Brufen), koje su njihove najvažnije razlike i na šta treba obratiti pažnju kod primene kod dece, detaljnije pročitajte u tekstu „Paracetamol ili Brufen kod dece – kada se koji koristi?“

Farmaceut može biti veoma koristan kada roditelj nije siguran:

• da li je određeni lek namenjen uzrastu deteta,
• koju koncentraciju preparata ima kod kuće,
• kako se pravilno meri tečni lek,
• da li dva preparata sadrže isti aktivni sastojak,
• kako se lek pravilno čuva,
• da li je neki OTC preparat uopšte potreban,
• ili da li simptomi zahtevaju pregled lekara.

Ali farmaceut nije zamena za pedijatra.

Ako dete ima simptome koji ukazuju na ozbiljnije stanje, pogoršava se ili postoji sumnja da je potrebna dijagnostika, dete treba uputiti lekaru.

Kada ne treba samostalno lečiti dete?

Potrebno je potražiti medicinski savet kada:

• dete otežano diše,
• izrazito je pospano ili teško može da se probudi,
• ne može da pije ili pokazuje znake dehidratacije,
• ima konvulzije,
• stanje se brzo pogoršava,
• dete je veoma malo i ima temperaturu,
• simptomi traju neuobičajeno dugo ili se pogoršavaju,
• roditelj nije siguran šta je uzrok simptoma.

Kod ozbiljnih simptoma ne treba pokušavati da se problem reši kombinovanjem više OTC preparata.

7 pitanja koja treba postaviti pre nego što detetu date lek

Pre nego što date bilo koji lek, zastanite na trenutak:

1. Zašto detetu dajem ovaj lek?

2. Koji aktivni sastojak sadrži?

3. Da li je namenjen uzrastu i telesnoj masi mog deteta?

4. Koja je koncentracija preparata?

5. Čime merim dozu?

6. Da li dete već uzima neki drugi lek sa istim aktivnim sastojkom?

7. Da li je ovo situacija za samolečenje ili dete treba da pregleda lekar?

Ako na bilo koje od ovih pitanja nemate siguran odgovor, pitajte farmaceuta pre nego što date lek.

Kod dece nije dovoljno znati „koji lek“.

Važno je znati:

da li je potreban, zašto se daje, kome je namenjen, u kojoj dozi, u kom obliku i koliko dugo.

Kao farmaceut, mnogo češće bih savetovala roditelju da ne daje nepotreban lek nego da doda još jedan preparat.

Posebno kod prehlade i virusnih infekcija cilj nije „lečiti sve simptome odjednom“, već detetu pomoći da se oseća bolje, uz što bezbedniju i jednostavniju primenu terapije kada je ona zaista potrebna.

A kada postoji nedoumica, uputstvo za lek, farmaceut i pedijatar su mnogo sigurniji izvor od saveta sa društvenih mreža ili iskustva drugog roditelja.

Ako je dete od polaska u vrtić počelo mnogo češće da se razboljeva, pročitajte i „Dete je krenulo u vrtić i stalno je bolesno – šta je normalno, a kada treba reagovati?“

Lekovi za decu zahtevaju više pažnje nego što se često čini.

Najčešće greške nisu posledica nebrige roditelja, već pokušaja da se detetu što pre pomogne — pogrešno izmerena količina, kombinovanje preparata, korišćenje leka koji je ostao od ranije ili izbor preparata koji nije namenjen uzrastu deteta.

Zato pre svake primene proverite aktivni sastojak, koncentraciju, uzrast, telesnu masu, dozu i način primene.

A ako niste sigurni da li je lek uopšte potreban ili kako ga pravilno dati, pitajte farmaceuta.

Kod ozbiljnih ili neuobičajenih simptoma, dete treba da pregleda pedijatar.

Ne treba pretpostaviti da je isti lek odgovarajući i za novu bolest. Potrebno je proceniti razlog primene, uzrast, telesnu masu i konkretan preparat. Ako je lek ranije propisao lekar, a sada se javljaju slični simptomi, najbolje je proveriti sa lekarom ili farmaceutom da li je ponovna primena opravdana.

Ne preporučuje se. Za doziranje koristite oralni špric, mericu ili drugi odgovarajući dozirni uređaj koji je predviđen za preparat. Kuhinjske kašičice nisu dovoljno precizne za merenje lekova.

To zavisi od konkretnih lekova. Pre kombinovanja treba proveriti aktivne sastojke, moguće interakcije i da li se isti sastojak nalazi u oba preparata. Ako niste sigurni, pitajte farmaceuta ili pedijatra.

Ne. Preparat može biti namenjen deci, ali ipak imati određeno starosno ograničenje, kontraindikacije ili posebne mere opreza. Uvek proverite uputstvo za konkretan lek.

1. World Health Organization. Promoting Safety of Medicines for Children. WHO.
2. World Health Organization. Medication Safety – Global Patient Safety Action Plan / medication safety in children.
3. U.S. Food and Drug Administration. Should You Give Kids Medicine for Coughs and Colds?
4. American Academy of Pediatrics. A Parent’s Guide to Over-the-Counter Medicines for Children. HealthyChildren.org.
5. American Academy of Pediatrics. Medication Safety Tips for Families. HealthyChildren.org.
6. American Academy of Pediatrics. Acetaminophen Dosing Tables for Fever and Pain in Children. Updated January 2026.
7. American Academy of Pediatrics. Ibuprofen Dosing Table for Fever and Pain.
8. NHS. Medicines for babies and children.
9. NHS. Colds, coughs and ear infections in children.
10. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Nacionalni registar lekova.
11. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Farmakovigilanca – bezbedna primena lekova.
12. ALIMS. Sažetak karakteristika leka – ibuprofen.
13. ALIMS. Sažetak karakteristika leka – paracetamol.

Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja individualnu preporuku za primenu konkretnog leka. Doziranje i način primene uvek proverite u uputstvu za konkretan preparat i, kada je potrebno, sa lekarom ili farmaceutom.

U slučaju sumnje na predoziranje ili ozbiljnu neželjenu reakciju, potrebno je odmah potražiti odgovarajuću medicinsku pomoć.