Helicobacter pylori je spiralna bakterija koja može preživeti u kiseloj sredini želuca zahvaljujući proizvodnji enzima ureaze.

Procenjuje se da je više od polovine svetske populacije tokom života bilo u kontaktu sa ovom bakterijom, ali ne razvijaju svi simptome.

Kod pojedinih osoba H. pylori može izazvati:

• • hronični gastritis
  • čir na želucu
  • čir na dvanaestopalačnom crevu
  • dispepsiju (tegobe sa varenjem)
  • povećan rizik od određenih bolesti želuca

Tačan način prenosa nije uvek moguće utvrditi, ali se smatra da se bakterija najčešće prenosi:

• kontaktom među članovima domaćinstva
• kontaminiranom hranom ili vodom
• oralno-oralnim putem
• fekalno-oralnim putem

Infekcija se često stiče još u detinjstvu.

Mnoge osobe nemaju nikakve simptome.

Kada se simptomi pojave, najčešće uključuju:

• bol ili peckanje u gornjem delu stomaka
• osećaj punoće nakon manjeg obroka
• nadutost
• podrigivanje
• mučninu
• gubitak apetita

U slučaju razvoja čira mogu se javiti ozbiljniji simptomi poput:

jakog bola u stomaku
povraćanja krvi
crne stolice

Takvi simptomi zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Na infekciju se može posumnjati kod osoba koje imaju:

• dugotrajnu gorušicu
• česte bolove u želucu
• ponavljajući gastritis
• čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu
• uporne tegobe sa varenjem bez jasnog uzroka

Postoji više metoda za otkrivanje infekcije.

Najčešće se koriste:

Jedan od najpouzdanijih neinvazivnih testova.

Koristi se za:

dijagnostiku infekcije
proveru uspešnosti terapije

Može pomoći u otkrivanju aktivne infekcije.

Često se koristi i nakon terapije.

Kod određenih pacijenata lekar može preporučiti gastroskopiju i uzimanje uzorka sluznice želuca.

Ova metoda omogućava detaljnu procenu stanja želuca.

Lečenje podrazumeva eradikacionu terapiju, odnosno potpuno uklanjanje bakterije.

Najčešće uključuje:

• inhibitor protonske pumpe (IPP)
• dva ili više antibiotika
• terapiju u trajanju koje odredi lekar

Vrsta terapije zavisi od:

• lokalne rezistencije bakterija
• prethodne upotrebe antibiotika
• individualnih karakteristika pacijenta

Veoma je važno terapiju sprovesti do kraja čak i kada simptomi nestanu.

Farmaceut može pomoći pacijentu da:

• pravilno koristi propisanu terapiju
• razume značaj redovnog uzimanja lekova
• prepozna moguće neželjene efekte
• zna kada je potrebno javiti se lekaru

Neredovno uzimanje terapije može smanjiti uspešnost eradikacije.

Pojedina istraživanja pokazuju da određeni probiotici mogu pomoći u smanjenju nekih neželjenih efekata antibiotske terapije, posebno:

proliva
nadutosti
digestivnih tegoba

Međutim, probiotici ne mogu zameniti terapiju za eradikaciju H. pylori.

Nakon uspešne eradikacije ponovna infekcija je moguća, ali nije česta kod odraslih osoba.

Zbog toga se često preporučuje kontrolno testiranje nakon završene terapije.

Ishrana sama po sebi ne može eliminisati bakteriju.

Ipak, tokom terapije nekim osobama može pomoći:

• manji i češći obroci
• izbegavanje veoma začinjene hrane
• ograničavanje alkohola
• smanjenje pušenja
• adekvatna hidratacija

“Ako nemam simptome, ne mogu imati Helicobacter pylori.”

-Netačno. Mnoge osobe nemaju simptome uprkos prisustvu bakterije.

“Prirodni preparati mogu zameniti antibiotike.”

-Netačno. Nijedan suplement nije pokazao sposobnost da zameni standardnu eradikacionu terapiju.

“Kada simptomi nestanu mogu prekinuti terapiju.”

-Netačno. Terapiju treba završiti prema preporuci lekara.

Helicobacter pylori je česta bakterijska infekcija želuca koja može dovesti do gastritisa, čira i drugih komplikacija ukoliko se ne leči. Pravovremena dijagnostika, adekvatna terapija i dobra saradnja pacijenta sa lekarom i farmaceutom ključni su za uspešno uklanjanje bakterije i očuvanje zdravlja digestivnog sistema.

Infekcija se potvrđuje odgovarajućim testovima kao što su urea izdisajni test, test stolice ili gastroskopija.

Može se preneti među članovima domaćinstva, naročito u uslovima bliskog kontakta.

Može biti jedan od najvažnijih uzroka čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Ne. Probiotici mogu pomoći u podnošenju terapije, ali ne mogu eliminisati bakteriju.

U većini slučajeva da, kako bi se potvrdilo da je bakterija uspešno uklonjena.

1. Maastricht VI/Florence Consensus Report
2. American College of Gastroenterology
3. World Gastroenterology Organisation
4. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases

Napomena: Sadržaj je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili individualni medicinski savet. Informacije ne treba koristiti za samostalno započinjanje, menjanje ili prekidanje terapije bez konsultacije sa zdravstvenim radnikom.