Čim se uključi grejanje, mnogima koža počne da zateže, peruta i puca, najčešće na šakama, potkolenicama i laktovima. To nije slučajnost: zimi se sastavlja nekoliko stvari koje koži oduzimaju vodu. Dobra vest je da se sa par promena u svakodnevnoj nezi većina tih tegoba može znatno ublažiti. U ovom tekstu objašnjavam zašto se to dešava, šta da tražite na deklaraciji i kada je vreme da se javite lekaru.

Spoljašnji sloj kože radi kao zaštitna barijera. Zamislite ga kao zid: ćelije su cigle, a masnoće između njih su malter. Dok je zid ceo, voda ostaje u koži, a nadražaji ostaju napolju. Kada se „malter“ istanji, koža brže gubi vodu, postaje suva, gruba i lakše se iritira.

Zimi barijeru najviše opterećuju:

• hladan i suv vazduh napolju, uz vetar,
• grejanje u stanu, koje dodatno smanjuje vlažnost vazduha,
• duže i toplije tuširanje, koje skida prirodne masnoće sa kože,
• često pranje ruku i dezinfekcija,
• vuna i sintetika koje trljaju kožu.

Kada je koža suva, ona i svrbi. Češanje dodatno oštećuje barijeru, pa koža postaje još suvlja. Tako nastaje krug koji se ponavlja ako se na vreme ne prekine negom.

• osećaj zatezanja, posebno posle tuširanja,
• sitno perutanje i grubost na dodir,
• ispucala koža na zglobovima prstiju, oko noktiju i na petama,
• svrab, koji je često jači uveče,
• sivkast, „pepeljast“ izgled kože na potkolenicama.

1. Kraće tuširanje, mlakom vodom. Dovoljno je 5 do 10 minuta. Vruća voda prijatna je u trenutku, ali skida zaštitne masnoće sa kože.
2. Kožu utapkajte peškirom, ne trljajte. Trljanje dodatno nadražuje već suvu kožu.
3. Kremu nanesite odmah posle kupanja, dok je koža još blago vlažna. Tako krema „zarobi“ vodu u koži.
4. Kremu nanosite i posle svakog pranja ruku. Držite tubu pored lavaboa i u torbi.
5. Zimi birajte kremu ili mast umesto losiona. Gušće teksture bolje čuvaju vlagu.
6. Birajte proizvode bez mirisa. Na pakovanju tražite oznaku „bez mirisa“ (fragrance-free). Oznaka „neutralnog mirisa“ (unscented) ne znači uvek da mirisnih materija nema.
7. Ovlažite vazduh u stanu. Ovlaživač vazduha, posebno u spavaćoj sobi tokom noći, pomaže koži. Redovno ga čistite da se ne bi razvila buđ.
8. Nosite rukavice napolju po hladnoći, ali i dok perete sudove ili čistite.
9. Pamuk uz kožu. Vuna i sintetika mogu da nadražuju suvu kožu. Ako nosite vunu, ispod obucite pamučni sloj.

Česta greška je da se krema maže tek kad koža pukne. Koži treba nega i kada izgleda mirno, jer je barijera tada i dalje osetljiva. Redovna, svakodnevna nega je ono što zaista pravi razliku.

Ako imate osetljivu kožu ili sklonost alergijama, imajte na umu da lanolin i biljni ekstrakti (npr. kamilica, neven) kod nekih ljudi mogu da izazovu reakciju. Novi proizvod prvo probajte na malom delu kože. Više o tome kako se aktivni sastojci slažu pročitajte u tekstu Kako pravilno kombinovati aktivne sastojke u skincare rutini?

• Vruće i duge kupke.
• Agresivne sapune i proizvode koji „škripe“ na koži. Bolje je blago sredstvo bez sapuna.
• Proizvode sa alkoholom i mirisima na suvoj i nadraženoj koži.
• Prečeste pilinge. Ispucala koža ne treba dodatno skidanje sloja.
• Jake aktivne sastojke na već nadraženoj koži, kao što je retinol. Ako ga koristite, smanjite učestalost dok se koža ne smiri. Više u tekstu Retinol leti – da li sme da se koristi?

Obična suva koža se uglavnom brzo popravi kada se promene navike i doda redovna nega. Kod atopijskog dermatitisa (ekcema) koža je sklona suvoći i iritaciji duže vreme, a promene se vraćaju u talasima: smire se, pa ponovo izbiju, često sa jakim svrabom i crvenim, ispucalim mestima. Kod takve kože nega je osnova svakodnevne rutine i u mirnim periodima, a ne samo kada koža proradi. Ako se prepoznajete u ovome, razgovarajte sa lekarom, a za decu pogledajte i tekst Atopijski dermatitis i hlor.

Javite se lekaru ili dermatologu ako:

• suvoća ne prolazi ni posle dve do tri nedelje doslednih mera iz ovog teksta,
• koža duboko puca i krvari,
• vidite znake infekcije: crvenilo koje se širi, toplinu, otok, žućkaste kraste ili gnoj,
• svrab je toliko jak da vas budi noću,
• se pojavi osip ili promene na većim delovima tela,
• vas neki proizvod peče ili jače nadražuje kožu.

Dugotrajna suva koža ponekad je povezana i sa drugim stanjima, zato je važno da je lekar pregleda ako ne prolazi.

Dovoljan unos tečnosti je važan za ceo organizam, ali sam po sebi ne rešava suvu kožu zimi. Koža najviše vode gubi spolja, kroz oštećenu barijeru, zato je spoljna nega ključna.

Najmanje posle svakog tuširanja i pranja ruku, a na mestima koja su posebno suva i više puta dnevno, kad god osetite zatezanje.

Zimi su za suvu kožu obično bolje kreme i masti, jer su gušće i bolje zadržavaju vlagu. Losioni su lakši i prijatniji za leto ili za normalnu kožu.

Ponekad može, ako je proizvod namenjen i licu i telu. Koža lica je tanja i osetljivija, pa je važno da proizvod bude bez mirisa i da ne opterećuje kožu sklonu bubuljicama.

Izvor: American Academy of Dermatology, Dermatologists’ top tips for relieving dry skin.