Probiotici su među najčešće korišćenim suplementima za podršku zdravlju digestivnog sistema. Mnogi ih koriste nakon antibiotske terapije, kod nadutosti, promena stolice ili kao podršku crevnoj mikrobioti.

Međutim, često se postavlja pitanje da li je dovoljno samo uzeti probiotik ili način primene takođe igra važnu ulogu.

Iako ne postoji univerzalno pravilo koje važi za svaki preparat, postoje preporuke koje mogu pomoći da se probiotici koriste na pravilan način i ostvare očekivani efekti.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO), probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se primenjuju u odgovarajućim količinama, mogu imati pozitivan efekat na zdravlje domaćina.

Najčešće se koriste bakterije iz rodova:

• Lactobacillus
• Bifidobacterium

ali i pojedini probiotski kvasci poput:

• Saccharomyces boulardii

Probiotici se najčešće koriste:

✔ tokom i nakon antibiotske terapije

✔ kod putničke dijareje

✔ kod dijareje povezane sa antibioticima

✔ kao podrška osobama sa IBS-om

✔ kod pojedinih funkcionalnih digestivnih tegoba

✔ za podršku ravnoteži crevne mikrobiote

Važno je naglasiti da različiti probiotski sojevi imaju različite efekte i da nije svaki probiotik namenjen za iste tegobe.

Za većinu probiotičkih preparata preporučuje se uzimanje uz obrok ili neposredno pre obroka.

Prisustvo hrane može pomoći većem broju probiotskih mikroorganizama da preživi prolazak kroz želudac.

Međutim, uvek treba pratiti uputstvo proizvođača jer pojedini preparati imaju specifične preporuke za primenu.

Da, ali ne u isto vreme.

Antibiotik može smanjiti broj živih probiotskih bakterija ukoliko se uzmu istovremeno.

Zbog toga se preporučuje razmak od najmanje:

2 do 3 sata između antibiotika i probiotika.

Nakon završetka antibiotske terapije probiotik se često nastavlja još nekoliko dana ili nedelja, u zavisnosti od preparata i preporuke zdravstvenog radnika.

Trajanje primene zavisi od razloga korišćenja.

Kod antibiotske terapije često se preporučuje:

tokom terapije
još 1–2 nedelje nakon završetka antibiotika

Kod drugih stanja trajanje može biti duže.

Efekat probiotika se obično procenjuje nakon nekoliko nedelja redovne primene.

1. Očekivanje trenutnog efekta

Probiotici nisu lekovi koji deluju odmah.

Kod mnogih osoba potrebno je više dana ili nedelja redovne upotrebe da bi se procenio efekat.

Ovo može značajno smanjiti efikasnost probiotičkog preparata.

Mnogi korisnici odustanu pre nego što probiotik dobije priliku da pokaže efekat.

Nisu svi probiotici isti.

Određeni sojevi imaju više dokaza za dijareju povezanu sa antibioticima, dok se drugi češće koriste kod IBS-a ili drugih digestivnih tegoba.

Ne.

Efikasnost zavisi od:

probiotskog soja
broja mikroorganizama
kvaliteta preparata
načina čuvanja
razloga zbog kojeg se koristi

Zbog toga se rezultati mogu razlikovati od osobe do osobe.

Ne uvek.

Neki preparati zahtevaju čuvanje u frižideru, dok su drugi stabilni na sobnoj temperaturi.

Zbog toga je važno pratiti uputstvo proizvođača.

Probiotici mogu biti korisna podrška zdravlju digestivnog sistema, ali njihova efikasnost zavisi i od pravilne primene.

Prilikom korišćenja važno je poštovati preporučeno vreme uzimanja, održavati razmak od antibiotika kada je potrebno i dati organizmu dovoljno vremena da pokaže odgovor na suplementaciju.

Kao i kod drugih suplemenata, izbor probiotika treba prilagoditi individualnim potrebama i razlogu korišćenja.

Za većinu preparata preporučuje se uzimanje uz obrok ili neposredno pre obroka, osim ako proizvođač ne navodi drugačije.

Mogu se koristiti istog dana, ali uz razmak od najmanje 2–3 sata.

Najčešće još 1–2 nedelje nakon završetka antibiotske terapije, u zavisnosti od preparata.

Ne. Različiti probiotski sojevi imaju različite namene i nivo dokaza za određena stanja.

Kod nekih osoba na početku primene može se javiti prolazna nadutost ili pojačano stvaranje gasova.

Određeni probiotski preparati namenjeni su i deci, ali izbor treba prilagoditi uzrastu i preporukama proizvođača.

1. World Health Organization (WHO) & FAO. Guidelines for the Evaluation of Probiotics in Food.
2. World Gastroenterology Organisation
3. American Gastroenterological Association
4. Hill C, Guarner F, Reid G et al. Expert Consensus Document: The International Scientific Association for Probiotics and Prebiotics (ISAPP).

Napomena: Sadržaj je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili individualni medicinski savet. Informacije ne treba koristiti za samostalno započinjanje, menjanje ili prekidanje terapije bez konsultacije sa zdravstvenim radnikom.