Kada osetimo prve simptome prehlade, pad imuniteta ili jednostavno želimo da podržimo organizam tokom perioda stresa i umora, vrlo često posegnemo za vitaminom C – najčešće u obliku šumeće tablete od 1000 mg. Deluje praktično: velika doza, brzo se rastvara i imamo osećaj da smo “uradili nešto dobro za imunitet”.

Međutim, kao farmaceut, moram da naglasim jednu važnu činjenicu: kod vitamina C nije najvažnija samo količina koju unesemo, već koliko naš organizam zaista može da apsorbuje i iskoristi. Upravo zbog toga visoke doze vitamina C odjednom često ne daju efekat koji većina očekuje.

Vitamin C (askorbinska kiselina) apsorbuje se u tankom crevu pomoću specifičnih transportnih mehanizama. Problem je u tome što njihov kapacitet nije neograničen.
Kada unosimo manje količine vitamina C – kroz ishranu ili manje doze suplementa – apsorpcija je veoma efikasna. Međutim, kako doza raste, procenat apsorpcije postepeno opada, pa telo ne može optimalno da iskoristi veliku količinu vitamina C odjednom.
To znači da:

• deo vitamina ostaje neapsorbovan u digestivnom traktu,
• kod osetljivih osoba može izazvati nelagodnost poput nadutosti, grčeva ili kiseline,
• a višak koji organizam ne iskoristi izlučuje se putem urina.

Zbog toga veća doza ne znači nužno i bolji efekat.

Potrebe za vitaminom C nisu iste kod svih.
Organizam ubrzano troši vitamin C tokom:

• hroničnog stresa,
• pušenja,
• infekcija,
• intenzivne fizičke aktivnosti,
• nedostatka sna,
• izloženosti zagađenju i oksidativnom stresu.

Poznato je da pušači imaju povećane potrebe za vitaminom C, zbog pojačanog oksidativnog stresa izazvanog duvanskim dimom. Zato je kod ovih osoba često važniji stabilan i kontinuiran unos vitamina C nego povremene veoma visoke doze.

Farmaceutska tehnologija danas nudi više različitih oblika vitamina C, a svaki ima svoje prednosti.

Kod liposomalnog vitamina C, askorbinska kiselina nalazi se unutar mikroskopskih lipidnih čestica (liposoma).
Zašto je to važno?

Liposomi mogu doprineti boljoj apsorpciji i dužem zadržavanju vitamina C u organizmu u poređenju sa klasičnim oblicima. Takođe, kod mnogih osoba ovaj oblik izaziva manje gastrointestinalnih tegoba.
Kome može odgovarati:

• osobama sa osetljivim stomakom,
• pušačima,
• osobama pod hroničnim stresom,
• tokom perioda povećanih potreba organizma.

Klasična askorbinska kiselina može iritirati želudac kod osoba koje imaju:

• gastritis,
• gorušicu,
• refluks,
• osetljivu sluzokožu želuca.

Zato nekiselni oblici vitamina C, poput natrijum-askorbata ili određenih “buffered” formi, mogu biti prijatnija opcija.
Njihove prednosti:

• blaži su za želudac,
• bolje se podnose kod osetljivih osoba,
• mogu biti pogodniji za dugotrajniju suplementaciju.

Ovi preparati oslobađaju vitamin C postepeno tokom više sati.
To omogućava:

• ravnomerniji unos,
• bolju iskorišćenost,
• stabilniji nivo vitamina C tokom dana.

Kome mogu odgovarati:

• osobama koje žele svakodnevnu suplementaciju,
• osobama koje ne žele visoke jednokratne doze,
• osobama kojima klasične šumeće tablete smetaju.

Podelite dozu
Ako koristite klasičan vitamin C od 1000 mg, često je korisnije podeliti dozu tokom dana nego uzeti sve odjednom.
Na primer:

• 500 mg ujutru,
• 500 mg kasnije tokom dana.

Birajte proizvode sa bioflavonoidima
Vitamin C se u prirodi nalazi zajedno sa biljnim jedinjenjima poput bioflavonoida.
Zato preparati koji sadrže:

• acerolu,
• šipurak,
• citrusne bioflavonoide

mogu biti dobar izbor.

Vitamin C i gvožđe
Vitamin C može poboljšati apsorpciju gvožđa, pa se često savetuje zajedno sa terapijom gvožđem kod osoba sa deficitom.

Ne nužno.
Kod osoba koje imaju uravnoteženu ishranu bogatu voćem i povrćem, dodatna suplementacija visokim dozama vitamina C često nije potrebna.
Suplementacija može imati više smisla:

• tokom infekcija,
• kod povećanog stresa,
• kod pušača,
• tokom oporavka,
• ili kada ishrana nije dovoljno kvalitetna.

Ako vam klasične šumeće tablete vitamina C izazivaju kiselinu, nadutost ili nelagodnost u stomaku, razmislite o nekiselim ili liposomalnim oblicima, posebno ukoliko ste pod hroničnim stresom, pušač ili često posežete za suplementacijom tokom infekcija.

Kod vitamina C često nije presudna najviša doza, već oblik koji vaš organizam može bolje da apsorbuje i podnese.

Kod vitamina C nije najvažnija “što veća cifra na kutiji”, već:

• oblik preparata,
• način uzimanja,
• podnošljivost,
• i realne potrebe organizma.

Pametna suplementacija podrazumeva da biramo oblik koji organizam može efikasno da iskoristi — a ne samo najveću dozu dostupnu u apoteci.

Vitamin C je rastvorljiv u vodi, pa se višak koji organizam ne iskoristi uglavnom izlučuje urinom.

Kod nekih osoba klasična askorbinska kiselina može izazvati nelagodnost, posebno u većim dozama.

Najčešće uz obrok ili podeljeno tokom dana, posebno kod većih doza.

Određena istraživanja ukazuju na bolju biodostupnost liposomalnih formi u odnosu na klasične preparate, ali izbor zavisi od individualnih potreba i podnošljivosti.

Sadržaj je informativnog karaktera. Za individualne zdravstvene savete obratite se lekaru ili farmaceutu.

1. National Institutes of Health, Office of Dietary Supplements. Vitamin C – Fact Sheet for Health Professionals.
https://ods.od.nih.gov/factsheets/VitaminC-HealthProfessional/
2. EFSA Panel on Dietetic Products, Nutrition and Allergies (NDA). Scientific Opinion on Dietary Reference Values for Vitamin C. EFSA Journal. 2013;11(11):3418.
https://doi.org/10.2903/j.efsa.2013.3418
3. Levine M, Conry-Cantilena C, Wang Y, et al. Vitamin C pharmacokinetics in healthy volunteers: evidence for a recommended dietary allowance. Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS). 1996;93(8):3704–3709.
https://doi.org/10.1073/pnas.93.8.3704
4. Levine M, Wang Y, Padayatty SJ, Morrow J. A new recommended dietary allowance of vitamin C for healthy young women. Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS). 2001;98(17):9842–9846.
https://doi.org/10.1073/pnas.171318198
5. Padayatty SJ, Levine M. Vitamin C: the known and the unknown and Goldilocks. Oral Diseases. 2016;22(6):463–493.
https://doi.org/10.1111/odi.12446
6. Carr AC, Lykkesfeldt J. Discrepancies in global vitamin C recommendations: a review of RDA criteria and underlying health perspectives. Nutrients. 2021;13(7):2232.
https://doi.org/10.3390/nu13072232
7. Lykkesfeldt J, Poulsen HE. Is vitamin C supplementation beneficial? Lessons learned from randomised controlled trials. British Journal of Nutrition. 2010;103(9):1251–1259.
https://doi.org/10.1017/S0007114509993229
8. Gopi S, et al. Comparative Oral Absorption of Liposomal and Non-Liposomal Vitamin C: A Randomized Crossover Study. Nutrients. 2022;14(18):3795.
https://doi.org/10.3390/nu14183795
9. National Institutes of Health, Office of Dietary Supplements. Iron – Fact Sheet for Health Professionals.
https://ods.od.nih.gov/factsheets/Iron-HealthProfessional/
10. Hemilä H, Chalker E. Vitamin C for preventing and treating the common cold. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2013 (updated periodically).
https://doi.org/10.1002/14651858.CD000980.pub4
11. Institute of Medicine (US). Dietary Reference Intakes for Vitamin C, Vitamin E, Selenium, and Carotenoids. National Academies Press; 2000.
https://doi.org/10.17226/9810