Kada roditelji uđu u apoteku sa željom da kupe probiotik za svoje dete, najčešće traže:

„Neki dobar dečiji probiotik“
ili biraju proizvod prema logici:

„Što više milijardi bakterija — to bolji probiotik.“

Međutim, kod probiotika stvari nisu tako jednostavne.
Naziv „probiotik“ zapravo obuhvata veliki broj različitih mikroorganizama koji mogu imati potpuno različite efekte u organizmu. Upravo zato nije svaki probiotik namenjen svakom problemu ili svakom detetu.
Kod izbora probiotika često su važniji:

• tačan probiotski soj,
• njegova namena,
• klinički podaci,
• i uzrast deteta,

nego sam broj bakterija na kutiji.
U ovom tekstu objasnićemo kako se pravilno čitaju probiotski sojevi i zašto različiti problemi zahtevaju različite probiotike.

Na deklaraciji probiotika često ćete videti naziv poput:

Lactobacillus rhamnosus GG

Svaki pravilno označen probiotik sastoji se iz tri dela:

Dva probiotika mogu imati isti rod i vrstu bakterije, ali potpuno različit efekat ukoliko imaju različit soj.
Zbog toga nije dovoljno pročitati samo:

• „Lactobacillus“

ili

• „Bifidobacterium“

već je važno obratiti pažnju i na tačnu oznaku soja.

Ne postoji univerzalni probiotik koji odgovara:

• svakom detetu,
• svakom uzrastu,
• i svakom problemu.

Efekat probiotika zavisi od:

• probiotskog soja,
• doze,
• trajanja primene,
• formulacije proizvoda,
• i konkretnog zdravstvenog stanja.

Zato različiti probiotski sojevi imaju različitu primenu i nivo naučnih dokaza.

Antibiotici mogu narušiti prirodnu ravnotežu crevne mikrobiote, zbog čega kod neke dece dolazi do:

• dijareje,
• nadimanja,
• bolova u stomaku,
• ili promena stolice.

✔️ Saccharomyces boulardii (CNCM I-745)

Ovo nije bakterija, već probiotski kvasac.
Pošto antibiotici ne deluju na njega kao na bakterije, često se koristi tokom antibiotske terapije.
Određene studije ukazuju da može pomoći:

• u smanjenju rizika od antibiotske dijareje,
• i podršci oporavku crevne flore.

✔️ Lactobacillus rhamnosus GG (LGG)

Jedan od najistraživanijih probiotskih sojeva u pedijatriji.
LGG je povezan sa:

• podrškom crevnoj mikrobioti,
• skraćivanjem trajanja određenih dijareja,
• i smanjenjem rizika od antibiotske dijareje kod neke dece.

Grčevi tokom prvih meseci života predstavljaju veliki izvor stresa za roditelje.
Danas postoje podaci koji ukazuju da crevna mikrobiota može imati određenu ulogu u nastanku infantilnih kolika.

✔️ Lactobacillus reuteri DSM 17938

Jedan od najistraživanijih probiotskih sojeva kod infantilnih kolika. Najviše dokaza za primenu soja Lactobacillus reuteri DSM 17938 postoji kod dojenih beba sa infantilnim kolikama, dok su rezultati kod beba hranjenih formulom manje konzistentni.
Određene studije pokazale su da kod pojedinih dojenih beba može doprineti:

• smanjenju vremena plakanja,
• boljoj toleranciji obroka,
• i smanjenju gasova.

Crevna mikrobiota ima važnu ulogu u razvoju imunološkog sistema.
Zbog toga se određeni probiotski sojevi ispituju u kontekstu podrške normalnoj funkciji imunološkog sistema kod dece.

✔️ Bifidobacterium animalis subsp. lactis (BB-12)

i

✔️ Lactobacillus acidophilus

Određene kombinacije ovih sojeva povezane su sa:

• manjom učestalošću pojedinih respiratornih infekcija,
• podrškom crevnoj ravnoteži,
• i lakšim periodom adaptacije na kolektiv kod neke dece.

Veza između creva, imuniteta i kože danas je jedna od najzanimljivijih oblasti istraživanja.
Određeni probiotski sojevi ispituju se u kontekstu atopijskog dermatitisa i regulacije imunološkog odgovora.

✔️ Lactobacillus rhamnosus — određeni sojevi

Pojedine studije pokazale su da određeni sojevi mogu biti povezani sa:

• ublažavanjem simptoma atopijskog dermatitisa kod neke dece,
• i podrškom imunološkoj ravnoteži.

Ne nužno.
Na tržištu postoje proizvodi sa:

• 5 milijardi,
• 10 milijardi,
• 20 milijardi,
• pa i mnogo više bakterija.

Međutim, kod probiotika je često važnija:

• tačno definisana i ispitana doza,
• stabilnost proizvoda,
• i kvalitet soja,

nego sam broj bakterija na deklaraciji.

Ako je određeni soj ispitan i pokazao efekat u manjoj dozi, veća količina nekog drugog soja ne znači automatski i bolji efekat.

Šta treba izbegavati pri izboru probiotika?

• biranje proizvoda isključivo prema broju milijardi bakterija,
• pretpostavku da su svi probiotski sojevi isti,
• prekidanje primene nakon samo nekoliko dana,
• zanemarivanje preporučenog načina čuvanja proizvoda,
• davanje probiotika istovremeno sa antibiotikom kada proizvođač preporučuje vremenski razmak.

✔️ Uz antibiotik

Probiotik se obično daje:

• tokom terapije,
• i nekoliko dana nakon završetka antibiotika.

Najčešće se savetuje vremenski razmak od nekoliko sati između antibiotika i probiotskih bakterija.

✔️ Ne mešati sa veoma toplim napicima

Visoka temperatura može smanjiti stabilnost probiotskih mikroorganizama.

Zato probiotike ne treba mešati sa:

• vrelim mlekom,
• čajem,
• ili toplim napicima.

✔️ Obratite pažnju na način čuvanja

Ne zahtevaju svi probiotici frižider.

Stabilnost proizvoda zavisi od:

• formulacije,
• tehnologije proizvodnje,
• i preporuke proizvođača.

Zato je važno pročitati uputstvo za čuvanje.

Kod dečijih probiotika najvažnije nije:

• najveći broj milijardi bakterija,
• niti najšarenija kutija,

već:

• tačno definisan probiotski soj,
• njegova namena,
• i kvalitet proizvoda.

Roditelji često biraju probiotik nasumično, iako različiti sojevi imaju potpuno različitu primenu.
Zato je pri izboru probiotika uvek važno razmišljati:
„Za koji problem mi je probiotik zapravo potreban?“

Kod:

• prevremeno rođenih beba,
• imunokompromitovane dece,
• ili dece sa ozbiljnim zdravstvenim stanjima,

izbor probiotika treba uskladiti sa savetom pedijatra.

Probiotici nisu univerzalni preparati koje biramo samo prema reklami ili broju bakterija na kutiji.
Kod dece je često najvažnije:

• koji probiotski soj koristimo,
• za koju namenu,
• i u kom uzrastu.

Zato pravilno izabran probiotik treba da bude zasnovan na:

• probiotskom soju,
• kvalitetu proizvoda,
• i konkretnim potrebama deteta.

Da, određeni probiotski sojevi često se koriste tokom antibiotske terapije uz odgovarajući vremenski razmak.

Ne. Stabilnost zavisi od formulacije i preporuke proizvođača.

Ne nužno. Kod probiotika su važni i probiotski soj, stabilnost i klinički podaci.

Trajanje primene zavisi od razloga korišćenja, uzrasta deteta i vrste probiotskog soja.

Može, ali ne sa veoma toplim mlekom ili napicima jer visoka temperatura može smanjiti stabilnost probiotskih mikroorganizama.

Sadržaj je informativnog karaktera. Za individualne zdravstvene savete obratite se lekaru ili farmaceutu.

Međunarodne smernice

1. World Gastroenterology Organisation. World Gastroenterology Organisation Global Guidelines: Probiotics and Prebiotics. Updated 2023.
2. European Society for Paediatric Gastroenterology Hepatology and Nutrition. Szajewska H, et al. ESPGHAN Position Paper on the Use of Probiotics in Children. Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition.
3. European Society for Paediatric Gastroenterology Hepatology and Nutrition. Probiotics for the Management of Acute Gastroenteritis in Children. Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition.
4. American Gastroenterological Association. Clinical Practice Guidelines on Probiotics for Gastrointestinal Disorders.
5. International Scientific Association for Probiotics and Prebiotics. Hill C, et al. Expert consensus statement on the scope and appropriate use of the term probiotic. Nature Reviews Gastroenterology & Hepatology. 2014.

Lactobacillus rhamnosus GG (LGG)

Szajewska H, Kołodziej M. Systematic review with meta-analysis: Lactobacillus rhamnosus GG for prevention of antibiotic-associated diarrhea in children. Alimentary Pharmacology & Therapeutics.
Guarino A, et al. European Society for Paediatric Gastroenterology, Hepatology and Nutrition Guidelines for Acute Gastroenteritis in Children.

Saccharomyces boulardii CNCM I-745

Saccharomyces boulardii. Szajewska H, Kołodziej M. Systematic review with meta-analysis: Saccharomyces boulardii in children with acute gastroenteritis and antibiotic-associated diarrhea. Alimentary Pharmacology & Therapeutics.

Lactobacillus reuteri DSM 17938

Sung V, et al. Lactobacillus reuteri to Treat Infant Colic: Systematic Review and Meta-analysis. Pediatrics. 2018.
Savino F, et al. Lactobacillus reuteri DSM 17938 in infantile colic. Pediatrics.

BB-12 i respiratorne infekcije

Bifidobacterium animalis subsp. lactis BB-12. Rautava S, et al. Specific probiotics in reducing respiratory infections in children.
Taipale T, et al. Bifidobacterium animalis subsp. lactis BB-12 in day-care children. British Journal of Nutrition.

Atopijski dermatitis

Panduru M, et al. Probiotics and primary prevention of atopic dermatitis: meta-analysis of randomized controlled studies. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology.
World Allergy Organization. World Allergy Organization Guidelines for Probiotics in Allergy Prevention.

O probiotičkim sojevima

Sanders ME, et al. Probiotics and their use in clinical practice: an ISAPP consensus document.
McFarland LV, et al. Strain-specific and disease-specific efficacy of probiotic supplementation. Frontiers in Medicine.

O pravilnom označavanju probiotskih sojeva

International Scientific Association for Probiotics and Prebiotics. Binda S, et al. Criteria to Qualify Microorganisms as ‘Probiotic’. Nature Reviews Gastroenterology & Hepatology. 2020.
Hill C, et al. Expert consensus document: The International Scientific Association for Probiotics and Prebiotics consensus statement on the scope and appropriate use of the term probiotic. Nature Reviews Gastroenterology & Hepatology. 2014.